Category: Vitamini i minerali

Posted on

Vitamin D za optimalan imunološki odgovor

Vitamin D ima dva oblika: holekalciferol (vit D3) i ergokalciferol (vit D2, porijeklom iz biljnih namirnica). Kod ljudi, u koži pod uticajem UV zračenja iz 7-dehidroholesterola nastaje holekalciferol (vit D3). On se dalje distribuira u jetru gdje nastaje 25 hidroksiholekalciferol koji se dalje aktivira u bubrezima nakon još jedne hidroksilacije i taj aktivni oblik je 1,25- dihidroksiholekalciferol (kalcitriol).
Egzogeni izvori vit D su : ulja jetre bakalara i dr. masnih riba, tuna, sardele, skuša, losos, haringa, plodovi mora, žumance, gljive, kvasci…

Photo by anjali-photography on Foter.com / CC BY

Vitamin D povećava apsorpciju kalcijuma i fosfora u crijevima, njihovu reapsorpciju iz bubrežnih kanalića, povećavaju koncentraciju kalcijuma u krvi a time suprimiraju lučenje PTH. Dovode do mineralizacije kostiju i zuba.

Continue reading “Vitamin D za optimalan imunološki odgovor”
Posted on

Bioflavonoidi

Bioflavonoidi su prirodni, aktivni spojevi u biljkama. Oni su biljni pigmenti. Mnogi ih nazivaju vitaminom P ali taj naziv nije zvanično privaćen. Neki ga označavaju kao C kompleks jer je veoma povezan sa vitaminom C. Nalazimo ih u limunu, narandžama, grejfrutu, bobičastom voću, lisnatom tamnozelenom povrću, paprikama, zelenom i crnom čaju, crnoj čokoladi, soji, heljdi, glogu itd…

Photo by M McBey on Foter.com / CC BY
Continue reading “Bioflavonoidi”
Posted on

PRAVILNA ISHRANA

Za rast, razvoj i funkcionisanje organizma potrebne su različite materije koje unosimo hranom. Zato hrana mora da bude raznovrsna. Dnevne količine hrane zavise od starosti, pola, stanja organizma, fizičke aktivnosti… Unos materija i utrošak u organizmu treba da budu u ravnoteži. Makronutrijenti su ugljeni hidrati, masti i proteini a mikronutrijenti su vitamini i minerali.

50-70% potrebnog dnevnog unosa hrane treba da čine ugljeni hidrati (oko 4 gr/kg tm), 13-30% masti (oko 1.5 gr/kg tm) i 10-15% proteini (0.8-1.8 gr/kg tm, bebe do 6. mj. 2.2 gr/kg tm).

Hljeb, tjestenine, žitarice, krompir i sl, treba unositi 6-10  porcija dnevno. (npr jednu porciju čini: 1 šnita hljeba (60 gr) ili 1/2-1 šoljica žitarica (30-60 gr)).

Povrće treba unositi 2-4 porcije dnevno (jednu porciju čini: 1 šoljica svježeg ili 1/2 šoljice kuvanog povrća).

Voće treba unositi 2-4 porcije dnevno (jednu porciju čini: 1 srednje velika jabuka ili 2 kivija ili jedna pomorandža ili 1 banana ili 1 čaša soka ili 1/2 šoljice kompota ili 1/4 ili 1/2 šoljice suvog voća (oko 25 gr)).

Mlijeko i mliječne proizvode treba unositi 2-3 porcije dnevno (jednu porciju čini: 100-150 ml mlijeka ili 30-50 gr sira).

Meso, riba, jaja, pasulj, lješnjak, kikiriki, orah i sl treba da se unose 2- 3 porcije dnevno (jednu porciju čini: 80 gr mesa ili 1 jaje ili 1/3 šoljice orašastih plodova)

Masti, ulja, sklatkiši, grickalice i sl treba unositi 1 porciju dnevno (jednu porciju čini : 5 gr ulja,masti ili komadić čokolade ili 1 kašičica meda).

https://www.amazon.com/s?k=body+weight&ref=nb_sb_noss

Posted on

SLOBODNI RADIKALI KISEONIKA I ANTIOKSIDANTI

Slobodni radikali kiseonika nastaju u organizmu njegovim metabolizmom. Uklanjanjem jednog elektrona molekul postaje nestabilan i reaktivan. SRK teže da pređu u stabilno stanje pa „ kradu“ elektrone od drugih molekula i čine ih reaktivnim, što dovodi do lančane reakcije.  Najviše ih nastaje u procesima oksidacije tj. ćelijskog disanja (prenos elektrona) u mitohondrijama. Nastaju i u imunološkim ćelijama i predstavljaju značajnu ulogu protiv mikroorganizama.  Pojačano stvaranje u organizmu imamo kod zapaljenskih procesa, pojačane fizičke aktivnosti, pojačanog metabolizma… Na produkciju djeluju značajno i unošenje lijekova, zagađen vazduh, dim cigarete, radioaktivno i UV zračenje, unošenje pesticida u organizam itd. 

Pored imunološke funkcije, imaju i druge uloge u organizmu. NO- (azot oksid) utiče na vazodilataciju (širenje krvnih žila) i time pojačava protok krvi, H2O2 (vodonik peroksid) i O2-( superoksid) stimulišu stvaranje interleukina 2, koji igra jednu od ključnih uloga u imunološkoj odbrani kod infekcija. Postoji mnogo SRK a među poznatijim su još i OH- (hidroksilni radikal), RO2 (peroksilni radikal), HCIO- (hipohloritna kiselina). SRK mogu oštetiti ćelije u organizmu i dovesti do mnogobrojnih bolesti. Da ne bi došlo do toga postoji antioksidativna zaštita. Antioksidanti „poklanjaju“ svoj elektron i stabilizuju SRK a da pri tom ne naruše svoju stabilnost. Neki enzimi u organizmu sprečavaju nastajanje SRK i oni čine primarnu antioksidativnu zaštitu. Superoksid dizmutaza pretvara superoksid u H202 i O2. Katalaza pretvara H2O2 u H2O i O2. Glutation peroksidaza utiče na nastanak dva molekula vode iz H2O2.  Kada se SRK stvore u velikom broju u njihovom uklanjanju utiču : fosfolipaza A2, DNK ligaza, glikozidaze, DNK polimeraze, endonukleaze itd. (sekundarna antioksidativna zaštita). Poremećaj ravnoteže između nastajanja SRK i njihovog uklanjanja i neutralisanja vodi u nastanak oksidativnog stresa.

Continue reading “SLOBODNI RADIKALI KISEONIKA I ANTIOKSIDANTI”
Posted on

Zdrava kosa i nokti uz biotin (vitamin B7)

Biotin je vitamin iz grupe B vitamina (B7). Ranije je nazivan  vitamin H zbog njemačkih riječi haar und haut tj. kosa i koža. On je neophodan za funkcionisanje  karboksilaza, enzima potrebnih za sintezu glukoze (glukoneogenezu) i masnih kiselina. Potreban je za metabolisanje leucina i jos nekih aminokiselina. Učestvujući u metabolizmu keratina i masnih kiselina bitan je za rast i zdravlje kose. Nazvan je  vitaminimom za ljepotu.

Photo by Alpha Plus AB on Foter.com / CC BY

Saprofitne bakterije u crijevu proizvode dodatnu količinu biotina. Zbog toga, zbog rasprostranjenosti u namirnicama kao i zbog njegovih relativno malih dnevnih potreba, rijetko nastaje deficijencija. Duga upotreba antiobiotika u terapiji može da ošteti crijevnu floru  a kasnije i do smanjenih vrijednosti ovog vitamina u organizmu. Hidrofilan je (rastvoriv u vodi) i zbog toga ne prolazi kroz kožu i kosu pa nije učinkovit kod preparata koji se nanose lokalno(kreme, šamponi).

U organizam se unosi hranom. Ima ga u mesu (bubrezi, jetra), žumancetu, kvascu, psenici, zobi, avokadu, bananama, soji, orasima, mahunarkama, krompiru, kikirikiju… Kuvanjem se smanjuje njegova učinkovitost. Hranom dospijeva u crijeva gdje se uz pomoc biotinidaza, multivitamins Continue reading “Zdrava kosa i nokti uz biotin (vitamin B7)”

Posted on

KAKO NADOKNADITI ŽELJEZO

Najveći izvor hem željeza je crveno meso, džigerica, ribe, školjke… Hem željezo se lako apsorbuje (iskoristi se 25%) što se ne može reći za ne-hem željezo (iskoristi se do 10%). Izvori ne-hem željeza su špinat, blitva, kelj, grah, grašak, žitarice, sjemenke bundeve, sjemenke chia, orašasti plodovi… Vitamin C značajno olakšava apsorpciju ne-hem željeza (smatra se da se iskoristivost povećava do 50%) zato što redukuje željezo iz feri u fero oblik koji se lakše apsorbuje.

Željezo može biti u dva oblika tj. Fe+++ (feri oblik, koji je najčešći oblik u hrani) i Fe++ (fero oblik, koji se lako apsorbuje). Željezo se najbolje apsorbuje na tašte (tj, na „prazan stomak“) pa se oralni preparati željeza upotrebljavaju pola sata prije obroka.

Continue reading “KAKO NADOKNADITI ŽELJEZO”

Posted on

DEHIDRACIJA NAKON PIJENJA MORSKE VODE

Photo on Foter.com

Osmolarnost označava količinu osmotski aktivnih čestica u litri  tečnosti. Ona najviše zavisi od koncentracije natrijuma. U morskoj vodi koncentracija natrijuma je visoka (3-3.5%)  pa je osmolarnost  1000 do 1200 mOsmol/L.

Prosječna odrasla osoba od 70 kg, treba da eliminiše dnevno oko 600 mOsmol rastvorene materije. Maksimalna sposobnost bubrega da koncentruje mokraću tj. maksimalna osmolarnost urina je 900 do 1200 mOsmol/L. Bubrezi pored soli moraju da odstrane uz organizma i druge materije kao npr. ureu pa se pretpostavlja da maksimalna koncentracija NaCl koju mogu da eliminišu iznosi 600 mOsmol u jednom litru mokraće.

Iz toga možemo zaključiti da količinu soli u 1L morske vode bubrezi mogu da eliminišu u 2L mokraće tj. za svaki popijeni 1L morske vode osoba izmokrava 2L urina. To dovodi do dehidracije i time se objašnjavaju smrtni slučajevi kod brodoloma i pijenja morske vode.

Posted on

ZEOLIT U PREVENCIJI I TERAPIJI?

Zeolit je vulkanski mineral. Kod ljudi upotrebu je pronašao kristalni   klinoptilolit. Unosi se sa vodom. Ne resorbuje se u crijevima, izlučuje se stolicom. Ima kristalnu strukturu, bogat je Na, K, Ca, Mg …

O njegovom terapijskom djelovanju  mnogi stručnjaci su uzdržani. Pretpostavlja se da ima određeni značaj posebno zbog sposobnosti da veže i eliminiše štetne materije.

Continue reading “ZEOLIT U PREVENCIJI I TERAPIJI?”

Posted on

Vitamin B17 (Laetril) u prevenciji i terapiji raka

 

1902. godine dr John Beard postavio je trofoblastičnu teoriju o nastanku tumora. Naziv je nastao iz njegovog zaključka da su tumorske ćelije identične trofoblastima tj. ćelijama koje su prisutne u ranoj trudnoći. Što je tumor maligniji ćelije su sličnije (npr. horionepiteliom je identičan sa trofoblasnim ćelijama). I trofoblasne i ćelije tumora l Continue reading “Vitamin B17 (Laetril) u prevenciji i terapiji raka”

Posted on

SELEN

Selen je esencijalni mineral, u tijelu prisutan u veoma maloj količini. Jedan je od najpoznatijih antioksidanata. U organizmu nastaju slobodni radikali kiseonika koji  štetno djeluju na genetski materijal i ćelije, što dovodi do razvoja oboljenja najčešće kardiovaskularnog sistema i na pojavu malignih tumora. Antioksidanti kao što je selen, njih eliminiše.

Uloga :

    • poboljšava imunitet (utiče na nastanak odbrambenih ćelija )
    • usporava starenje kože, mišića, srca i mozga
    • snižava LDL (lipoproteine male gustine tzv “loš holesterol”) u krvi
    • sprečava nastanak i uvećanje aterosklerotskoh plakova u krvnim sudovima
    • sprečava nastanak reumatoidnog zapaljenja zglobova i sistemskih bolesti vezivnog tkiva
    • potreban za sintezu proteina s Continue reading “SELEN”