Više decenija je poznat fenomen oboljevanja bubrega karakterističnim samo za Balkan pa je bolest nazvana Balkanska endemska nefropatija (BEN). Bolest se javlja isključivo u ruralnim predjelima u blizini Dunava , Save, Drine, Morave, Kolubare… U zemljama: Hrvatskoj, BiH, Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji. U tim predjelima zapaženo je da postoji v
eći procenat bubrežnih bolesnika, ljudi na dijalizi i kao oboljelih od malignih tumora mokraćnog sistema. Fenomen je izazvao pažnju medicinskih stručnjaka. Vršena su mnoga istraživanja. Utrkivali su se svi kako domaći tako i strani stručni ljudi da pronađu uzrok bolesti. Prvopotuženi su bili voda i okolno zemljište tj. metali, olovo, silicijum, kadmijum pa kasnije bakterije, virusi, gljivični toksini. Mnogi su pokušavali da dokažu da je to nasledna bolest ili bolest koja nastaje kao rezultat jakog imunološkog odgovora organizma… Continue reading “BALKANSKA ENDEMSKA NEFROPATIJA”
DEHIDRACIJA NAKON PIJENJA MORSKE VODE
Osmolarnost označava količinu osmotski aktivnih čestica u litri tečnosti. Ona najviše zavisi od koncentracije natrijuma. U morskoj vodi koncentracija natrijuma je visoka (3-3.5%) pa je osmolarnost 1000 do 1200 mOsmol/L.
Prosječna odrasla osoba od 70 kg, treba da eliminiše dnevno oko 600 mOsmol rastvorene materije. Maksimalna sposobnost bubrega da koncentruje mokraću tj. maksimalna osmolarnost urina je 900 do 1200 mOsmol/L. Bubrezi pored soli moraju da odstrane uz organizma i druge materije kao npr. ureu pa se pretpostavlja da maksimalna koncentracija NaCl koju mogu da eliminišu iznosi 600 mOsmol u jednom litru mokraće.
Iz toga možemo zaključiti da količinu soli u 1L morske vode bubrezi mogu da eliminišu u 2L mokraće tj. za svaki popijeni 1L morske vode osoba izmokrava 2L urina. To dovodi do dehidracije i time se objašnjavaju smrtni slučajevi kod brodoloma i pijenja morske vode.