Slobodni radikali kiseonika nastaju u organizmu njegovim metabolizmom. Uklanjanjem jednog elektrona molekul postaje nestabilan i reaktivan. SRK teže da pređu u stabilno stanje pa „ kradu“ elektrone od drugih molekula i čine ih reaktivnim, što dovodi do lančane reakcije. Najviše ih nastaje u procesima oksidacije tj. ćelijskog disanja (prenos elektrona) u mitohondrijama. Nastaju i u imunološkim ćelijama i predstavljaju značajnu ulogu protiv mikroorganizama. Pojačano stvaranje u organizmu imamo kod zapaljenskih procesa, pojačane fizičke aktivnosti, pojačanog metabolizma… Na produkciju djeluju značajno i unošenje lijekova, zagađen vazduh, dim cigarete, radioaktivno i UV zračenje, unošenje pesticida u organizam itd.
Pored imunološke funkcije, imaju i druge uloge u organizmu. NO- (azot oksid) utiče na vazodilataciju (širenje krvnih žila) i time pojačava protok krvi, H2O2 (vodonik peroksid) i O2-( superoksid) stimulišu stvaranje interleukina 2, koji igra jednu od ključnih uloga u imunološkoj odbrani kod infekcija. Postoji mnogo SRK a među poznatijim su još i OH- (hidroksilni radikal), RO2 (peroksilni radikal), HCIO- (hipohloritna kiselina). SRK mogu oštetiti ćelije u organizmu i dovesti do mnogobrojnih bolesti. Da ne bi došlo do toga postoji antioksidativna zaštita. Antioksidanti „poklanjaju“ svoj elektron i stabilizuju SRK a da pri tom ne naruše svoju stabilnost. Neki enzimi u organizmu sprečavaju nastajanje SRK i oni čine primarnu antioksidativnu zaštitu. Superoksid dizmutaza pretvara superoksid u H202 i O2. Katalaza pretvara H2O2 u H2O i O2. Glutation peroksidaza utiče na nastanak dva molekula vode iz H2O2. Kada se SRK stvore u velikom broju u njihovom uklanjanju utiču : fosfolipaza A2, DNK ligaza, glikozidaze, DNK polimeraze, endonukleaze itd. (sekundarna antioksidativna zaštita). Poremećaj ravnoteže između nastajanja SRK i njihovog uklanjanja i neutralisanja vodi u nastanak oksidativnog stresa.
Continue reading “SLOBODNI RADIKALI KISEONIKA I ANTIOKSIDANTI”